Uzicki IRCeri

Ircerski roštilj na Zlatiboru 30.07.2003.
Izveštava Kaludjer


Prisutni:

Mitra(Crack, ue-miitrasin-84), Infected_Mushroom, losttempl, IRON_UE, Kaludjer


Odmah posle sada već legendarne Palačinka žurke na kanalu #uzicani se osetila atmosfera razočarenja ali ne onih koji su učestvovali nego onih koji nisu :) Videli ljudi po sajtu da nije bilo ni laži ni prevare, to jest da je Palačinka žurka zaista bila i da su se ljudi na njoj dobro proveli pa im bilo krivo što su bili neverne tome i nisu se i oni pojavili.

I tako, na njihovo insistiranje, već za prvu subotu dogovorili smo novo okupljanje, ovaj put na roštilj. IRON_UE je velikodušno ponudio svoju vikendicu na Zlatiboru kao mesto događanja. I tako stvari su počele da se odigravaju. Puštena je informacija, obavešteni su ljudi i prikupljane su prijave dobrovoljaca za novi eksperiment. Moram priznati da je interesovanje bilo mnogo veće nego za palačinke. Posle dosta domunđavanja, oduševljavanja i predomišljavanja knjiga je ipak pala samo na pet slova (svima koji su se predomišljavali, nećkali, rekli pa porekli to će biti zapamćeno). No, nije to ni tako loše, možda ima i simbolike, jer je i na Palačinka žurci bilo takođe pet ljudi (možda nam je to srećan broj). Zajednički učesnik na oba ova za užičke ircerske krugove važna događaja je vaš izveštač koji je, jelte, usled toga i u poziciji da vam ispriča kako je bilo.

Dakle, to subotnje jutro je počelo sasvim dobro. Na licu mesta, mestu okupljanja, legendarnoj česmi u Malom parku preko puta Opštine, koje je uvek mesto sličnih okupljanja u zakazano vreme prvo se pojavio Kaluđer. Nedugo zatim primetio je tri sumnjiva lika koji su stajali po strane, kao gledali šta ima na oglasnoj tabli užičkog bioskopa a kriomice šacovali da je osoba u sedećem položaju sa rancem na leđim Kaluđer ili nije te da li da mu priđu ili ne. Tek kada je Kaluđer pokazao znake srdačnosti ohrabrili su se da mu priđu. Bili su to Infected_Mushroom, losttempl i Mitra. Momci su u početku bili malo pogubljeni ali su se brzo otkravili i raspričali te je društvo ćaskalo čekajući ostale najavljene da se pojave. Posle jedno desetak-petnaest minuta čekanja (i ćaskanja) primećeno je da se niko više ne pojavljuje pa čak ni IRON_UE koji je trebao da bude domaćin. Usledila je pretpostavka da se ili uspavao ili nije najbolje razumeo dogovor. Nakun Kaluđerove telefonske intervencije kojom je uspešno izbudio dotičnog stvar je legla. Dok je Iron bio na putu da se okupi, nabavljena je hrana i to: dva hleba, pet komada svinjskog vrata i kilo roštiljske kobasice. To je trebalo da bude dobvoljno da nahrani ovu sada već izvesnu petorku. Pored hrane nabavljeno je i jedan komad 2L Koka Kole i 2 kom 2L Fante s limunom da se izuzetni događaj koji je trebao da se desi zalije. Ostali koji su se najavli da će doći a nisu, bez pardona su otpisani i jednoglasno im je zamereno. Grupa se spakovala u Kaluđerov Ford Fiesta XR2i (1600ccm/110KS za one koje to interesuje) a Mitrin krš je ostavljen kao nepotreban i neugledan za ovu priliku.

U prilično kratkoj vožnji do Zlatibora koja je od strane mlađeg dela grupe pohvalno prokomentarisana kao i što je celim putem pohvalno komentarisan imenovani auto stigli smo na Ironov plac. Zatekla nas je prilično interesantna slika: u sred naselja bogato i raskošno opremljenih vila nalazi se lepo uređen plac na kome je skromna kućica. Odmah se videlo da se radi o istinskim uživaocima u Zlatiboru koji ne drže do lepote građevine nego do lepote prirode. Katkom inspekcijom utvrđeno je da je objekat unutra snabdeven svime što je potrebno za komforan višednevni boravak više osoba. No, objekat grupi nije ni bio od interesa pošto je za planiranu akciju potrebno samo zgodno mesto da se potpali vatra.

irecerizlatibor02m.jpg irecerizlatibor03m.jpg

Lov na suvarke je obavljen uspešno...

A za vatru treba šta? Gorivo naravno i to u obliku drveta. Kao posebnu karakteristiku svoje lokacije Iron je napomenuo da u neposrednoj blizini postoji šuma koja obiluje gorivnom građom to jest drvetom. E pa ispostavilo se da kao i svi turistički poslenici koji prodaju smeštajne kapacitete Iron blago rečeno laže :) Šuma naravno postoji ali je izgleda Ironov osećaj za neposrdenu blizinu malo poremećen :) Tako se ekipa odmah uputila na kraću ekspediciju lova na suvarke u udaljenu šumu.

Ekspedicija je završena uspešno, s bogatim ulovom kvalitetnog gorivnog materijala. U toku ove akcije posebno se istakao losttempl pokazavši odlično poznavanje tehnologije pravljenja roštilja od A do Š, odnosno od lova na suvarke do završne operacije postavljanja ispečenog roštilja na trpezu. Istim je isti, to jest losttempl, od strane preostalih članova ekspedicije, predviđen za roštilj majstora. Ekspedicija je postigla izuzetan uspeh. Pribavljeno je gorivnog materijala za dva roštiljanja a usput je ošacovano mesto odakle izvire pijaća i peruća voda koja je u ovakvim prilikama neophodna a lociran je i majdan gde raste vrlo zgodno kamenje pogodno za građenje ognjišta za roštilj. Ubrzo nakon okončanja ekspedicije pribavljeno je sve neophodno: i gorivo i voda i kamen te se krenulo u intenzivnu akciju priprema za roštiljanje.

irecerizlatibor04m.jpg irecerizlatibor05m.jpg irecerizlatibor06m.jpg irecerizlatibor07m.jpg

Organizovana akcija pripreme roštilja u kojoj su se svi zdušno zalagali a losttempl se "isticao"

I u ovoj prilici losttempl se istakao svojim znanjem. Znao je sve o tome gde treba napraviti vatru, kako od kamena napraviti ognjište, kako rasporediti žice, koje drvo valja za pravljenje žara a koje ne i sve ostalo. Jedino što nije pokazao mnogo žara da svo to svoje znanje i primeni u praksi. Tako su ostali članovi ekipe morali sve sami da rade i uz to još slušaju i savete pomenutog istaknutog člana, koje su sa punim zadovoljstvom ignorisali. Ispostavilo se naravno da savet istaknutog člana i nisu bili potrebni jer je vatra upaljen jednopotezno. (Za one koji nisu upućeni: valjanost roštilj majstora se između ostalog ocenjuje i na osnovu uspešnosti paljenja same vatre. Naime samo ako roštilj majstor ume da vatru upali u jednom potezu što će reći pripremi ognjište i potpalu i onda jednim zapaljenjem potpale dobije razgorenu vatru koja daje sve to je potrebno za pečenje roštilja, onda je on pravi roštilj majstor. Ako omane, ništa mu se ne računa čak i ako uspe da ispeče ukusan roštilj.) Dakle da ponovim: vatra je upaljena jednopotezno.

irecerizlatibor08m.jpg

Kompletna ekipa pored uspešno jednopotezno zapaljene vatre. Obavezno primetiti losttemplov samozadovoljni osmeh :)

Posle nekog vremena kada se već napravio i dobar žar pristupili smo samom pečenju roštilja. Kada sam izvadio sve što smo pripremili svi su se malo zabrinuli. Izgledalo je da nema dovoljno mesa za sve. Čak se i meni isto učinilo što me je posebno pogodilo jer sam ubeđen da imam dar da ocenim koliko hrane treba. No prešli smo preko toga konstatacijom da ako nam bude trebalo još blizu su prodavnice pa ćemo se već snaći. I tako okuraženi dali smo se na posao.

irecerizlatibor09m.jpg

U nekom trenutku jedan od izgladnelih očajnika je došao na ideju da se zbog male količine hrane uhvati i na roštilju pripravi jedan od konja primećen u okolini

U stvari ja sam se dao na posao. Ispostavilo se da su svi već bili prilično gladni jer su svi (uključujući i mene) iskusno preskočili doručak. Tako sam ja morao da se žrtvujem i pečem meso i gledam meso kako se peče i mirišem meso koje se peče a onda okrećem meso na vatri pri tom naravno opet da ga gledam i mirišem i sve što ide uz to. Bilo je u početku prilično teško (i neprijatno za gladan želudac) a onda je naglo postalo lakše. Valjda je i želudac uvideo da mu od zavijanja nema ništa i da mora da se strpi.

Žar je bio dobar i pečenje je dobro napredovalo ali ne dovoljno dobro za izgladnele ircere koji su stajali oko mene i sa pristojnog rastojanja (pristojnog u smislu da im dim nije ulazio u oči a miris pečenja nije ulazio u nos) stalno zapitkivali "Oće li to više Kaluđeru!". A ja sam mirno i staloženo pekao ne obazirući se na provokacije.

irecerizlatibor12m.jpg irecerizlatibor13m.jpg irecerizlatibor14m.jpg 

Pogledajte samo te izgladnele face...

irecerizlatibor08m.jpg

Koga ne bi zaboleo stomak ako mora da gladan gleda ovo!

U neko doba jedan pojedinac, neću reći koja ali ću reći da se u više navrata "isticao" se setio da mi smeta tako što će među moje lepo raspoređene komade svinjskog vrata i kobasica stavljati parčad hleda da se navodno propeku a u stvari ih je krišom natapao mirisima i ukusima i onda jeo onako na suvo. (Da ne pomislite da ja protiv istaknutog pojedinca imam nešto protiv, ne naprotiv, on je vrlo cool lik, simpatican i zabavan i opet ću se sa njim vrlo rado družiti ali po običaju jedan od likova u priči mora da bude negativac inače priča nije zanimljiva.) Vrlo brzo su mu se pridružili i ostali a da budem iskren i ja sam pomišljao da učinim to nedelo.

irecerizlatibor17m.jpg irecerizlatibor19m.jpg  irecerizlatibor20m.jpg 

Nedelo nisam počinio, stoički sam izdržao...

Najzad, i roštilj je bio gotov. Meso i kobasice ispečeni i postavljeni, vatra ugašena te se moglo pristupiti izjedanju. Moglo se primetiti da kod članova trupe ima raznih stilova jedenja. Sami procenite...

irecerizlatibor21m.jpg irecerizlatibor22m.jpg irecerizlatibor23m.jpg irecerizlatibor25m.jpg irecerizlatibor24m.jpg

Jedenje, izjedanje, klopa, ždranje.. nazovite to kako god hoćete...

Neko je više voleo da prvo smaže neopisivo sočan i ukusan svinjski vrat dok su se drugi (moram reći iskusniji), prvo najeli kobasice da utole glad a onda natenane sa neopisivim užitkom lagano obedovali svinjski vrat. Sve u svemu i jedni i drugi su se složili da su i svinjski vrat i kobasice kao i kobasice i svinjski vrat bili vrlo ukusni a naročito svinjski vrat. (Ovom prilikom vam preporučujem da, kada pravie roštilj, zaboravite na svo drugo meso i neizostavno koristite svinjski vrat. To meso je vrlo meko, bez žilica, sočno toliko da o tome pesme treba pevati i nadasve ukusno te vam garantuje odličan zalogaj u svakoj prilici apez mnogo truda i pripremanja).

irecerizlatibor26m.jpg

Izležavanje...

Nakon dobrog obeda, zdravo je, kažu doktori, izbegavati fizički napor i odmarati stomak. Mi smo to svojski primenili. Prostrana livada na Ironovom placu je efikasno iskorišćena za izležavanje to na suncu što u hladovini. U neko doba neko se setio da nam treba mizika a jedna muzika koju smo imali bila je u mom autu (da podsetim, Ford Fiesta XR2i, 1600ccm/110KS). Tu se sad moramo vratiti vremenski malo unazad. Naime, kada smo pristizali u neposrednu blizinu vikendice (opet Ironova procena koja se ponovo ispostavila pogrešna, ko da čovek i nije znao gde mu je vikendica), Iron je predložio da auto ostavimo na zgodnom mestu ukraj puta a da dalje nastavimo peške do "odmah ovde" kako je odgovarao na pitanje gde mu se vikendica nalazi. Mi smo se naravno složili sa tim. Kao što već rekoh, ispostavilo se da ono "odmah ovde" u stvari baš i nije odmah ovde nego više "tamo dole nizbrdo jedno dvest metara". E sad, zašto ja to pričam. Pa kada su se setili da im treba muzika to je, naravno, značilo da ja treba po suncu i punog stomaka da šipčim uzbrdo do kola da bih ih dovezao do vikendice što sam naravno mogao da uradim i odmah kad smo došli. Naravno, pogovora nije bilo te sam ja morao da dovezem muziku.

irecerizlatibor27m.jpg irecerizlatibor28m.jpg

Pranje sudova...

Ipak, nije mi teško palo, pošto se ispostavilo da dečki slušaju dobru muziku a ne ove savremene ping-pong varijante. Iron je izvukao odnekud CD grupe Smak koji su svi bili raspoloženi da odslušaju (osim losttempla koji je izjavio da ne sluša Smak ali je svaku stvar prepoznavao posle tri takta i znao sve reči napamet). E da, znam da vam je probudilo pažnju to što ja imam CD u kolima. E pogrešili ste nemam. Imam kasetofon ali on ima priključak za CD changer a to već imam i eto... ali nemojte da pričate opljačkaće mi neko auto.

irecerizlatibor31m.jpg

Vodonoša

Dobar deo ranog podneva proveli smo ležeći na travi, provaljujući fazone i slušajući muziku. Tu su se Iron i Mushroom potrudili da operu sudove, počiste kuću, usisaju prašinu operu prozore.. otprilike sve ono što sam ja radio u prošloj priči s palačinkama. Mi smo ih pohvalili da mogu da se žene, imajući u vidu kakve su današnje žene ali i da ne moraju da se žene s obzirom na veštinu koju poseduju u stvari njima žene i ne trebaju. Treba napomenuti da je u jednom trenutku Ironu i Mushroomu ponestalo vode te da je losttempl jednoglasno određen da kao dobrovoljac ode da donese vodu sa obližnjeg (opet po Ironovoj definiciji) izvora. Za divno čudo losttempl je taj posao obavio sa potrebnim elanom (vidi sliku) te je tako zabeleženo da je bio i koristan.

Kad je mozak sit onda mozak radi punom parom. Na grupici se to vrlo brzo posle ručka i osetilo. Mozak je tražio neku zanimaciju koje, složićete se, i nema mnogo kada ležite punog stomaka izvaljeni na nekoj livadi. Tako su počele da padaju ideje kako da se utroši ostatak dana koga je bilo prilično je je sve bilo pojedeno već do pola jedan. posle raznih kreativnih i nekreativnih ideja. Ja sam za svaki slučaj u kolima (je l' treba da podsećam kojim?) imao spremljen Riziko i dva špila karata ali to sam predvideo isključivo za slučaj da nas uhvati nekakva nepogoda u obliku kiše ili sličnog kijameta te moramo da sedimo u vikendici te to nije dolazilo u obzir da se upotrebi po lepo i sunčanom danu kakav smo imali. Najbolja ideja po oceni svih je bila da se lepo ode u Semegnjevo i svrati "Kod komše" na eventualno kupanje i zabavu. Bez mnogo zadržavanja, trupa se spakovala u kola i krenula put Semegnjeva.

Treba li da pominjem kako je opet bilo mnogo povoljnih komentara što na vožnju što na sam auto? Ne treba? Pa dobro preskočiću onda to.

"Kod komše" smo stigli brzo. A tamo gužva, naroda ko mrava. U celoj masi primetili smo i par zgodnih devojčuraka ali nažalost, one nisu primetile nas. Malo smo se promuvali oko bazena, merkali i zaključili da idemo dalje, da besciljno cunjamo dolinom reke ne bi li našli nešto zanimljivo.

irecerizlatibor32m.jpg irecerizlatibor33m.jpg irecerizlatibor34m.jpg irecerizlatibor35m.jpg

"Kod komše"

U opasnosti da nam se dotada dobar provod završi besciljnim lutanjem niz potok (pošto niko nije bio zainteresovan za kupanje) meni pade na pamet da predložim da se malo pontramo po brdima. Klinci ko klinci odmah se napalili i tako mi krenemo.

Naravno neki su se malo više napalili pa je bilo i trčanja uzbrdo (Mitra i Mush ko bi drugi) a posle toga i isplaženih jezičina :)

Odjednom stvari su se promenile. Jutros krmeljavi losttempl koji je ceo dan beskorisno davao savete sad se pokazao na delu. Bio je baš oran za pentranje te je u svakoj prilici kada su Mitra i Mush (izmoreni ranijim trćanjem) hteli da se vrate pretezao na stranu daljeg penjanja a u tome smo mu se zdušno pridruživali Iron i ja. Tako se penjanje nastavljalo i bilo nagrađivano sve lepšim prizorima.

irecerizlatibor36m.jpg
irecerizlatibor37m.jpg
irecerizlatibor38m.jpg
irecerizlatibor39m.jpg
irecerizlatibor40m.jpg
irecerizlatibor41m.jpg
irecerizlatibor42m.jpg
irecerizlatibor43m.jpg
irecerizlatibor44m.jpg
irecerizlatibor45m.jpg
irecerizlatibor46m.jpg
irecerizlatibor47m.jpg
irecerizlatibor48m.jpg
irecerizlatibor49m.jpg
irecerizlatibor50m.jpg
irecerizlatibor52m.jpg

I tako, izguramo skorz do vrha odakle je moglo samo nizbrdo. Mitra i Mush su dotad već sasvim pukli što se tiče snage. Jedva su progovarali i nisu pokazivali mnogo znakova oduševljenja okolinom (dobro, preterujem ali moram radi održanja dramatike u priči). Uputimo ih da krenu niz jedan put i da nas na određenom mestu sačekaju (to mesto je bilo na samom obodu mesta Zlatibora, ranije poznatog kao Partizanske vode), a mi se okrenemo nazad kroz neku pustolovinu da stignemo "Kod komše" gde smo ostavili auto, pa da dođemo po njih i spasemo ih bedaka u koji su upali. Pustolovina je bila baš prava pustolovina sa sve preskakanjem čobanica (električnih), komentarisanja da li su sveži tragovi ispred nas od neke rogate marve ili divljih veprova, izjedanja ogromnih količina ogromnih divljih kupina, preskakanja blatnjavih potoka i naravno snalaženja i orjentacije u prirodi. No sve te nedaće mi smo preprodili sam s jednom mišlju: da što pre stignemo do naših drugara u nevolji i izbavimo ih. S tom idejom vodiljom mi smo požurili da pobrstimo ceo veliki žbun kupina kako ne bi smo gubili vreme u spasilačkoj misiji.

Nije nam trebalo dugo i zahvaljujući mojoj odličnoj brzoj i požrtvovanoj vožnji stigli smo do naših prijatelja vrlo brzo i spasili ih iz nevolje. Oni su opet svoju lojalnost iskazali tako što su odbili pomoć koju su im ponudile neke devojke koje su naišle na njih rekavši im da mi dolazimo i da ne bi bilo u redu da dozvole da ih neko drugi spasi nego mi.

I tako se srećni i zadovoljni uputismo ka Užicu. Putešestvije je okončano kod mene, gde su se članovi ekipe upoznali s okruženjem u kome živim i radim te se malo izigrali CounterStrike-a u mreži (besplatno) i utamanili preostalu flašu Fante s limunom.

Ostaje da se ova priča sada prenosi s kolena na koleno i da uskoro imamo više pobornika druženja užičkih ircera na sličan način.

Pa, do sledeće prilike...

UziceNet: Užički IRCeri

www.uzice.net

Tekstovi, fotografije i ostali sadržaj su zaštićeni autorskim pravima. Umnožavanje nije dozvoljeno.